Da li smo humani?
.
Kad god bi vam neko postavio ovo pitanje, sigurna sam da je vaš odgovor bio-DA. Ali da li je zaista tako? Kako znamo da smo humani? Šta smo uradili,pa možemo sami sebi dodeliti tako veliku “titulu”?
Dok sedim u kolima, čekajući u koloni za ulazak u grad, pažnju mi je privukao kontejner. Da, dobro ste čuli kontejner. Čovek je naslonio biciklu pored kontejnera i vadi iz njega hranu. Posmatram ga par minuta, vadi komad hleba i stavlja ga u kesu… jos nešto je našao… ne vidim šta je,možda je sendvič, možda je neki kolač…
Osećam bol. Pitam se šta vi osećate? Da li uopšte vidite te ljude, ili samo prođete pored njih? To su ljudi, isti kao i vi… možda nisu tako lepo obučeni kao vi i nisu možda danas jeli sarmu kao vi, ali su i dalje ljudi.
Istrčala sam iz auta, utrčala u pekaru i nisam znala šta da kažem… Srce mi je snažno lupalo… Izašla sam sa kesom u ruci i prišla čoveku. Bila sam uplašena, nisam znala šta da mu kažem, nisam želela da ga uvredim… Pružila sam mu kesu… “Hvala ti dete”. Okrenula sam se i pošla ka autu i tek tada sam čula sirene. Ljudi su svirali, jer sam se zaustavila na sred ulice.
Da li je moguće da su ljudi bili ljuti? Gde je nestala ljudskost?
Molim vas ne okrećite glavu jedni od drugih, jer u bolesti i gladi svi smo isti.
I NE, JA NISAM HUMANA, JA SAM SAMO ČOVEK, A VERUJEM DA STE I VI.
Izvor: @Nevena83
https://amaterpress.com/2019/01/20/da-li-smo-humani/
Dok sedim u kolima, čekajući u koloni za ulazak u grad, pažnju mi je privukao kontejner. Da, dobro ste čuli kontejner. Čovek je naslonio biciklu pored kontejnera i vadi iz njega hranu. Posmatram ga par minuta, vadi komad hleba i stavlja ga u kesu… jos nešto je našao… ne vidim šta je,možda je sendvič, možda je neki kolač…
Osećam bol. Pitam se šta vi osećate? Da li uopšte vidite te ljude, ili samo prođete pored njih? To su ljudi, isti kao i vi… možda nisu tako lepo obučeni kao vi i nisu možda danas jeli sarmu kao vi, ali su i dalje ljudi.
Istrčala sam iz auta, utrčala u pekaru i nisam znala šta da kažem… Srce mi je snažno lupalo… Izašla sam sa kesom u ruci i prišla čoveku. Bila sam uplašena, nisam znala šta da mu kažem, nisam želela da ga uvredim… Pružila sam mu kesu… “Hvala ti dete”. Okrenula sam se i pošla ka autu i tek tada sam čula sirene. Ljudi su svirali, jer sam se zaustavila na sred ulice.
Da li je moguće da su ljudi bili ljuti? Gde je nestala ljudskost?
Molim vas ne okrećite glavu jedni od drugih, jer u bolesti i gladi svi smo isti.
I NE, JA NISAM HUMANA, JA SAM SAMO ČOVEK, A VERUJEM DA STE I VI.
Izvor: @Nevena83
https://amaterpress.com/2019/01/20/da-li-smo-humani/
AmaterPress › Lep članak.
Miki › Bravo za Nevenu!
Explorer2017 › ???
Mirjana23 › Neveni svaka čast, ovakvi ljudi nam pokazuju da humanost još uvek postoji samo je zatrpana svakodnevnim problemima sa kojima se većina danas bori.
Nevena83 › @Mirjana23 @Miki hvala vam???U pravu si,zbog svojih problema, zaboravljamo na ljude oko sebe,a to nije dobro.
marija64 › Humanih ljudi je sve manje, na zalost..Ove scene su nekada bile nazimisllve, a sada smo se navikli na njih i vise ne obracamo paznju.
Strabunica013 › Such people show us that mankind still exists, it is full of the daily problems that most of us have ???
senior1819 › Zadnji put kad sam čovjeku ponudila pecivo, on je htio novce.
Nadica › На жалост истина.
senior1819 › @Nevena83 Nikako. Mislim da sam na internetu našla da je to bio neki varalica. Ljudi bi u teškoj situaciji to sigurno prihvatili. Sendvič je bio od tunjevine ☹️
senior1819 › @Nevena83 Užas. Kako neki mogu. Ja se ne usudim tražit papirnatu maramicu kad mi curi nos, a neki tako. Nije dobro?
