Zašto japanci ne koriste LinkedIn
.
Zamislite da ste na konferecniji u Tokiju. Kao što je običaj u Japanu, sa svakom osobom sa kojim se upoznate, Vi zvanično razmenite vizit karte uz naklon i jasnim stavljanjem do znanja da ste detaljno pročitali vizit kartu pre nego što je nežno spakujete. Ovo je bitan gest, ne samo zato što Vam je neko rekao da je to boičaj ovde, već zato što nemate predstavu ko ta osoba može da bude. On koliko ste upućeni može da bude bivši generalni direktor Toyota-e, zbog to ste odlučili da igrate na sigurno i kasnije pogledate ko je on na LinkedIn-u.
Vratili ste se kući u hotel sa svojim štosom vizit karti i počeli da pretražujete imena, međutim “no results (eng. nema rezultata)”.
2 sata kasnije dobijate 5 novih zahteva na Facebook-u od ljudi koje ste upoznali tog dana. “Zašto me dodaju?” pomislićete. “Zar ne znaju da ne treba mešati privatan život sa poslovnim?”
Ono što saznajete iz prve ruke je da Japanci ne koriste LinkedIn. Oni koriste Facebook. Obe, Facebook i Twitter su postale veoma popularne u Japanu, ali koji god da je razlog LinkedIn nije.
Jedan od razloga može biti kako većina Japanaca vidi LinkedIn. U kulturi gde mnogo još uvek traže dugo, a neki čak i doživotno zaposlenje u istoj kompaniji, LinkedIn vide kao još jedan poslovan sajt. Bog nek oprosti onim šefovima kojima se sazna da imaju popunjen LinkedIn profil. To je samoubistvo za karijeru.
Još jedan razlog je fundamentalni dizajn. Korisnicima se daje prazan profil (rezime, ako želite), u koji korisnici mogu da pričaju o svojim dostugnućima u karijeri. Ovo je problem, jer Japanci nemaju tendenciju da se hvale o svebi otvoreno. Na američkom profilu, na primer, možete videti tekstove kao “rast prihoda sa 5m$ na 20m$ u prvoj godini dok se profit utrostručio.” Jako je retko videti da neki Japanac priča o sebi na taj način.
To nije da se kaže da se Japanci ne hvale. Oni su “skromni” kako bi neki rekli. I dok LinkedIn traži od Vas da pričate o svojim dostignućima iz stopa, Facebook Vam omugućava da ukažete da ste ovo ostvarili, da znate tu osobu, da ste sarađivali sa istom na tom projektu. Ovo je ogromno sredstvo “skromnosti”.
Postoji još jedan faktor koji igra bitnu ulogu. Ljudi teže da posluju pre sa osobom koja im se sviđa nego sa osobom koja im može ponuditi bolju ponudu. U Japanu ovo je preovladavajući slučaj. Posao se obično završava na osnovu bliskih odnosa, a stvaranje ovih odnosa zahteva vezivanje i upoznavanje druge osobe. Deljenje privatnog života sa drugima je jedan od načina za ostvarivanje toga. Facebook im daje vrata za ulazak u život drugog.
Mnogi su, pa i ja, pokušali da stvore “LinkedIn od Japana”, ali bezuspešno. Svi smo mislili: “zar Japan ne vidi potrebu za profesionalnom društvenom mrežom?” Odgovor je da, ali ono što mi nismo videli je da je ta društvena mreža Facebook.
Izvor:
https://amaterpress.com/2018/10/11/zasto-japanci-ne-koriste-linkedin/
Vratili ste se kući u hotel sa svojim štosom vizit karti i počeli da pretražujete imena, međutim “no results (eng. nema rezultata)”.
2 sata kasnije dobijate 5 novih zahteva na Facebook-u od ljudi koje ste upoznali tog dana. “Zašto me dodaju?” pomislićete. “Zar ne znaju da ne treba mešati privatan život sa poslovnim?”
Ono što saznajete iz prve ruke je da Japanci ne koriste LinkedIn. Oni koriste Facebook. Obe, Facebook i Twitter su postale veoma popularne u Japanu, ali koji god da je razlog LinkedIn nije.
Jedan od razloga može biti kako većina Japanaca vidi LinkedIn. U kulturi gde mnogo još uvek traže dugo, a neki čak i doživotno zaposlenje u istoj kompaniji, LinkedIn vide kao još jedan poslovan sajt. Bog nek oprosti onim šefovima kojima se sazna da imaju popunjen LinkedIn profil. To je samoubistvo za karijeru.
Još jedan razlog je fundamentalni dizajn. Korisnicima se daje prazan profil (rezime, ako želite), u koji korisnici mogu da pričaju o svojim dostugnućima u karijeri. Ovo je problem, jer Japanci nemaju tendenciju da se hvale o svebi otvoreno. Na američkom profilu, na primer, možete videti tekstove kao “rast prihoda sa 5m$ na 20m$ u prvoj godini dok se profit utrostručio.” Jako je retko videti da neki Japanac priča o sebi na taj način.
To nije da se kaže da se Japanci ne hvale. Oni su “skromni” kako bi neki rekli. I dok LinkedIn traži od Vas da pričate o svojim dostignućima iz stopa, Facebook Vam omugućava da ukažete da ste ovo ostvarili, da znate tu osobu, da ste sarađivali sa istom na tom projektu. Ovo je ogromno sredstvo “skromnosti”.
Postoji još jedan faktor koji igra bitnu ulogu. Ljudi teže da posluju pre sa osobom koja im se sviđa nego sa osobom koja im može ponuditi bolju ponudu. U Japanu ovo je preovladavajući slučaj. Posao se obično završava na osnovu bliskih odnosa, a stvaranje ovih odnosa zahteva vezivanje i upoznavanje druge osobe. Deljenje privatnog života sa drugima je jedan od načina za ostvarivanje toga. Facebook im daje vrata za ulazak u život drugog.
Mnogi su, pa i ja, pokušali da stvore “LinkedIn od Japana”, ali bezuspešno. Svi smo mislili: “zar Japan ne vidi potrebu za profesionalnom društvenom mrežom?” Odgovor je da, ali ono što mi nismo videli je da je ta društvena mreža Facebook.
Izvor:
https://amaterpress.com/2018/10/11/zasto-japanci-ne-koriste-linkedin/
